Razgovor: Od melanholije do pobune 🗓

Opšte pogoršanje mentalnog zdravlja, što pokazuju istraživanja Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje (SAD) i Svetske zdravstvene organizacije, prati nedostatak institucionalnog odgovora na taj trend. Na pomenuto upozoravaju brojni zdravstveni instituti te organizacije za ženska i ljudska prava. Ovaj problem naročito pogađa ranjive grupe kao što su žene i LGBTIQA+ osobe, koje su izložene različitim oblicima nasilja. Istraživanje o zdravlju žena i porodičnom nasilju nad ženama koje je Autonomni ženski centar sproveo u Beogradu 2003. godine uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, pokazuje da su žene koje su doživele neki oblik nasilja razmišljale o samoubistvu tri do pet puta češće nego žene koje nisu imale takvo iskustvo. Podaci koje beleže LGBTIQA+ organizacije širom sveta, pa i kod nas, pokazuju visok stepen nasilja koje lezbejke i biseksualne žene doživljavaju u toku života. Skoro polovina žena koje su iskusile fizičko i seksualno nasilje su pokušale da izvrše samoubistvo. Pored toga, izveštaj Svetske zdravstvene organizacije iz 2011. godine o uticaju ekonomske krize na mentalno zdravlje ukazuje na visok stepen narušenog mentalnog zdravlja u društvima u kojima su izražene socio-ekonomska deprivacija, društvena fragmentacija i nezaposlenost.

Narušeno mentalno zdravlje se u različitim političkim režimima kroz istoriju na različite načine tumačilo i imenovalo, a zatim i tretiralo kao posebno stanje pojedinca/ke koje treba sakriti, ukloniti i/ili lečiti. Institucionalni tretman mentalnog zdravlja ostao je problematičan kada je reč o tretiranju žena i neheteroseksualnih osoba, ali i kada je reč o tretiranju siromašnih i pripadnika drugih ugroženih društvenih grupa. Iako to prilično sigurno ukazuje na povezanost metalnog zdravlja – ali i zdravlja uopšte – sa socio-ekonomskim statusom, ova se tema retko otvara u političkim diskusijama.

Pozivamo vas na razgovor u kome ćemo se voditi pitanjima koje feministkinje, psihološkinje, psihoterapeutkinje i teoretičarke promišljaju već više decenija:

Zašto o afektivnom i mentalnom zdravlju govore uglavnom žene? Kako se potencijal afektivnog područja može koristiti u političkim organizacijama i socijalnim pokretima? Kako su i zašto emocije/afekti relevantni za političko delovanje? Na koji način je političko uključeno u procese isključivanja, procene i kontrole pojedinaca? Kakav uticaj imaju socijalni levi i feministički pokreti na ove procese? Kako se emocije i afektivno koriste u reprodukciji kapitalističkog sistema? Kako emocije i afekti mogu biti iskorišćeni u političkim strategijama i praksama levice i kako levica može koristiti afektivne politike u prevazilaženju sopstvene melanholije?

Govoriće:

Ana Blaževa, naučna saradnica u Institutu za društvene i humanističke nauke u Skoplju. Diplomirala psihologiju, magistrirala na studijama sociologije i roda, a doktorirala na studijama kulture. Učestvovala je u više nacionalnih i međunarodnih istraživanja o rodnoj jednakosti, obrazovanju, mladima i marginalizovanim zajednicama. Poslednjih godina sprovodi istraživanja iz oblasti javnih politika u različitim sektorima vezanim za rod, medije, obrazovanje i drugo. Oblasti interesovanja: interdisciplinarni pristup emocijama i političkom. Autorka više tekstova, studija, brošura i priručnika iz pomenutih oblasti.

Lidija Vasiljević, doktorirala na temi Anti-diskriminativni i rodno inkluzivni pristupi u politikama mentalnog zdravlja a magistrirala na temi Uticaj feminizma na politike mentalnog zdravlja. Po osnovnom obrazovanju je psihološkinja. Bavi se edukacijom budućih psihoterapeuta/kinja u psihodrami, supervizijom i individualnom i grupnom psihoterapijom i svetovanjem na prostoru ex YU. Stekla je bogato iskustvo u radu s različitim marginalizovanim grupama i u praksama osnaživanja žena. Oblasti interesovanja: feminizam i levica u psihoterapiji, razvoj egalitarnih i inkluzivnih obrazovnih modela, integracija psihodrame i drugih modaliteta.

Razgovor će biti na engleskom i BHS jezicima.

Tribinu organizuje Rosa Luxemburg Stiftung, predstavništvo za Jugoistočnu Evropu (RLS SEE) u saradnji sa DC Oktobar.